Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Lisabonskiot dogovor (Makedonski)". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

АМЕРИКАН КОЛЕЏ - СКОПЈЕ

Seminarska rabota po predmetot

EU STRUKTURI I INSTITUCII

Tema:

DOGOVOROT NA EU OD LISABON

Skopje, maj 2009

SODR@INA

Voved_____________________________________________3-4

Op[to za Lisabonskiot Dogovor_______________________5-8

Razli~ni stavovi za Lisabonskiot Dogovor____________8-12

Nov moment vo Evropskata avantura_________________12-14

Zaklu~ok________________________________________14-15

Literatura_________________________________________16

VOVED

Obedineta Evropa nekoga[ be[e ideja za koja sonuvaa samo filozofite i vizionerite.Vo periodot od 1945 do 1950 godina, nekolku hrabri dr`avnici zboruvaa za sozdavawe na novi strukturi vo Zapadna Evropa koi bi se zasnovale vrz dogovori so koi bi se garantiralo vladeewe na pravo na ednakvost me\u site zemji.

Taka na 9 maj 1950 godina, {umanovata deklaracija predlo`i osnovawe na Evropskata zaednica za jaglen i ~elik (EZJ^), koja stana realnost so Dogovorot od Pariz potpi[an na 18 april 1951 godina. Na toj na~in se sozdade zaednio~ki pazar na jaglen i ~elik me\u [este zemji osnova~i (Belgija,Federativna republika Germanija, Francija, Italija, Luksemburg i Holandija). Celta be[e da se osiguri mir me\u naciite i istite da se splotat vo institucionalna struktura vo koja ]e sorabotuvaat kako ednakvi partneri.

Na 25 maj 1957 godina so Dogovorot od Rim [este zemji odlu~ija da sozdadat Evropska ekonomska zaednica (EEZ), koj[to se zasnova vrz zaedni~ki pazar za golem asortiman na stoki i uslugi.Ovoj potfat be[e tolku uspe[en [to Danska, Irska i Obedinetoto kralstvo odlu~ija da i se priklu~at na Zaednicata vo 1973 godina.Vo isto vreme,bea sprovedeni nova socijalna politika i politika za za[tita na `ivotnata sredina, a vo 1975 godina be[e osnovan Evropskiot fond za regionalen razvoj (EFRR).

Dodeka pak vo 1981 godina, Grcija se priklu~i na Zaednicata , a po nea i {panija i Portugalija vo 1986 godina.Svetskata ekonomska kriza vo ranite 1980-ti predizvika bran na “evropizam”. No, nade`ta povtorno se rodi vo 1985 godina, koga Evropskata komisija, pod pretsedatelstvo na @ak Delor, ja objavi “ Belata kniga “ vo koja be[e zacrtano deka evropskiot edinstven pazar ]e bide sozdaden do 1 januari 1993 godina.

Vo isto vreme, zemjite - ~lenki pregovaraa okolu nivniot Dogovor za Evropska Unija, koj be[e usvoen od strana na Evropskiot sovet, sostaven od pretsedateli i/ili premieri, vo Mastrih vo dekemvri 1991 godina.Ovoj dogovor stapi na sila na 1 noemvri 1993 godina i Dogovorot ja sozdade Evropskata unija (EU).

Novata evropska dinamika i menuvaweto na geopolitikata na kontinentot pridonesoa u[te tri zemji – Avstrija, Finska i {vedska – da i se priklu~at na 1 januari 1995 godina.

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]